Штампа

Хигијена руку – важна превентивна мера инфекције

on .

Зашто је хигијена руку важна? Правилна и редовна хигијена руку, односно редовно прање руку добар је, једноставан и јефтин начин спречавања ширења многих заразних болести које се могу пренети нечистим рукама као што су обична прехлада, грип, инфективни проливи и заразна жутица.

 

Када треба прати руке?

Наравно, увек кад су вам видљиво упрљане. Али, сетите их се опрати и :


Пре:

• јела (оброка) / припреме хране
• додиривања уста, носа или очију
• контакта с болесном особом


После:
• одласка у тоалет
• брисања носа, кашљања, кихања и сл.
• додиривања предмета контаминираних телесним излучевинама или крвљу
• контакта с болесном особом
• контакта са животињама
• неких активности као што је нпр. изношење смећа, чишћење
• повратка у кућу (из шетње, играња, куповине...)
• у свим случајевима када су руке потенцијално контаминиране

 

Поступак хигијенског прања руку

  • скините прстење и остали накит
  • руке поквасите течном, по могућности топлом водом
  • руке насапуњајте (боље је користити течни сапун, али ако користите обичан, припазите да је на подлози са које се вода може оцедити); добро истрљајте целокупну површину руку: дланове, надланице, површине коже између прстију, подручје испод ноктију, кожу запешћа, све у трајању 30 секунди.
  • исперите целокупну површину коже руку (шаке и запешће) под течном (топлом) водом
  • осушите – обришите руке. Ако користите памучни пешкир, исти треба да служи само за брисање руку и често се мора мењати, а не сме га користити друга особа. Ако перете руке у јавном тоалету (у ресторану, кафићу, продавници и сл.), руке осушите папирним пешкиром, славину затворите папирним пешкиром, избегавајући контакт опране коже руку са славином. Употребљени папирни пешкир баците у канту. У таквим тоалетима руке се могу, уместо брисања папирним пешкиром, осушити на апарату с топлим ваздухом. При изласку из тоалета, избегавајте рукама да додирујете околне површине.

 

Хигијенска дезинфекција руку

За ту сврху на тржишту постоји више производа који садрже један или више дезинфицијенса на бази етил алкохола или исопропранола. Ова средства употребљавају се након стандардног прања руку у сврху антисепсе, нарочито у болничким условима те се тако у додатној мери након обичног, редовног прања руку, смањује број микроорганизама тзв. транзиторне флоре на минимум.

Примењују се након прања руку сапуном и водом, утрљавају се у кожу руку према упутствима произвођача, а најчешће је то око 30 секунди, све док се кожа не осуши.

Дезинфекцијска средства треба бирати пажљиво, водећи при том рачуна о њиховим активним састојцима и карактеристикама, а треба их употребљавати само када желимо да постигнемо продубљену антимикробну активност на рукама, или када немамо воде у близини.

Када сапун и вода нису доступни, руке се могу опрати препаратима који садрже дезинфицијенсе. На тржишту постоје у неколико облика: као течност за испирање или као влажне марамице или пешкири. Корисни су медицинском особљу (нпр. рад на терену, кућне посете и сл.), али и у свакодневном животу (нпр. на путу, на излету, у парку, на улуци, након посета болници, након вожње аутобусом или трамвајем) када нема воде у близини.

Ипак, та средства нису делотворна кад су руке веома контаминиране прљавштином, крвљу или другим органским материјалом. Осим тога, ова средства могу превише да исуше кожу, а неким особама су мириси које садрже иритирајући.

 

ПЕРИТЕ РУКЕ И ВОДИТЕ РАЧУНА О ЛИЧНОЈ ХИГИЈЕНИ! МОЛИМО ВАС ДА НЕ БАЦАТЕ КУТИЈЕ СА САПУНОМ ВЕЋ ДА ВОДИТЕ РАЧУНА ДА И ВАШИ ДРУГОВИ ТРЕБА ДА ОПЕРУ РУКЕ!

Штампа

ШАХ - 2. место екипе Гимназије у Обреновцу на првенству у Београду

on .

НА ОТВОРЕНОМ ЕКИПНОМ ПРВЕНСТВУ СРЕДЊИХ ШКОЛА БЕОГРАДА У ШАХУ, КОЈЕ ЈЕ ОДРЖАНО 06.03.2020.  У ПРОСТОРИЈАМА ФАКУЛТЕТА ЗА ИНЖЕЊЕРСКИ МЕНАЏМЕНТ, ЕКИПА ГИМНАЗИЈЕ У ОБРЕНОВЦУ ЈЕ У ВЕОМА ЈАКОЈ КОНКУРЕНЦИЈИ ЗАУЗЕЛА ОДЛИЧНО ДРУГО МЕСТО И ПЛАСИРАЛА СЕ НА РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ У ШАХУ.

ЕКИПУ СУ ЧИНИЛИ :

1. Досев Јанко - 4 година

2. Јечменица Вукашин - 4 година

3. Мустајбашић Дино - 3 година

4. Крстић Владимир - 1 година.

 

  • 20200306_121844
  • 20200306_121850
  • 20200306_121852
  • 20200306_161125
  • 20200306_161126
  • 20200306_161258
  • 20200306_161302
  • 20200306_162433
  • 20200306_162441
  • 20200306_163658
  • 20200306_163708
  • 20200306_163856
  • 20200306_163857
  • 20200306_163859

 

 

Штампа

КРАТКА ИСТОРИЈА СРЕТЕЊСКОГ УСТАВА

on .

 

Још од славне Косовске битке Српски народ је показао да се неће лако предати и да Србија није њива зоба па да свака врана слети на њу и позобе је, као и што није обичан плот па да свако гази преко ње. Слобода која је и даље живела у духу српског народа оставрена је након 4 векова пропраћена неизмерном количином мајчинсих суза и јунакове крви. Слободу коју смо скупо платили устоличена је и обележена је 15-ог фебруара 1835.године на дан када је донесен Сретењски устав, први модерни српски устав. Креиран од стране цењеног дипломате и политичара Димитрија Давидовића донесен је у тадашњој престонци Кнежевине Србије Крагујевцу. Уставом је извршена подела власти на законодавну извршну и судску што се и данас сматра стандардом демократије. Циљ доношења Сретењског устава био је сузбијање апсолутизма Кнеза Милоша Обреновића као први и јасан показатељ воље српског народа да се огрничи самовоља једног човека. Наиме од 1817. до1835. године против Милоша је подизано неколико буна. Непосредни повод за доношење Сретењског устава била је Кнез Милетина буна у јануару 1835.године коју су подржали кнегиња Љубица и најмлађи Милошев брат, господин Јеврем. Милош принуђен да преговара, обећао је сазивање Велике народне скупштине и доношење устава у року од месец дана. За устав се изјаснило 2400 народних посланика, а сам устав имао је 14 глава и 142 члана.

 

Аутори : Јован Димески, Ана Новаковић IV-2

Штампа

Сретење Господње - Дан државности Србије

on .

Резултат слика за srpska zastava

У дугој и богатој историји српског народа, могу се наћи бројни догађаји који су на њу умногоме утицали. Тешко да постоји један дан у години на који се нешто битно није догодило, али је још теже наћи датум који је Србију изменио више од Сретења.

15. фебруар данас се слави као празник - Дан државности Србије. Рекло би се, с разлогом. Овај датум један је од најистакнутијих у дугом процесу Српске револуције. Српска револуција означава период између 1804. и 1835. године -  прву фазу дугог и мукотрпног пута Србије од мале кнежине у оквиру Турске до њене потпуне, међународно признате независности, коју је стекла у Берлину 1878. године.       

Управо на Сретење Господње 1804. године, које је због разлике у календарима у 19. веку падало 14. фебруара, у Орашцу је скован план о Првом српском устанку, који је означио и почетак прве, ратне, фазе револуције националних интенција.                   

Након пропасти устанка под вођством вожда Карађорђа, његову позицију недуго затим преузео је његов кум, Милош Обреновић, који је успео да усменим договорима, ферманима и вештом дипломатијом издејствује аутономију, а касније и територијална проширења Србије. Тиме је окончан ратни, и започео нови, мирнодопски период револуције, који је за циљ имао стварање независне, модерне и међународно компетентне државе.

Један од првих конкретних корака ка остварењу тих спољнополитичких националних амбиција, направљен је управо на Сретење Господње, 14. фебруара 1835. године. Тада је донет први српски устав. Донет је у Крагујевцу, тадашњој престоници Кнежевине Србије, а име је добио према празнику на који је донет - Сретењски устав. Написао га је Димитрије Давидовић (1789-1838.), Србин из Аустрије (Земуна), и књажев секретар и пријатељ.Он је донет као чин модернизације српског друштва и државе, жеља да се ограничи власт готово апсолутистичког владара Милоша, и као улазница за међународну еманципацију.

Поред чињенице да је био изразито модеран за своје доба, овај устав никада није био званично прихваћен. Делом су за то одговорни самовлашће Милоша Обреновића и његово одбијање да се апсолутне власти одрекне, као и веома замршена међународна политика - све већа тензија око решавања Источног питања.

И поред неприхватања на интернационалном нивоу, Сретењски устав за Србију има огроман значај. Њиме је колико-толико ограничена власт књаза, која је подељена на извшну, судску и законодавну власт. Тиме је идеја просветитељства са запада Европе директно имплементирана по први пут на неку државу на Балкану. Овим уставом, Срби су коначно потпуно изашли из феудалних односа који су до тада, у облику турске адаптације, били свеприсутни, и били изразит отежавајући фактор ка просперитету државе. Поред свега тога, Сретењски устав био је један од првих демократских у Европи.

Ерго, ова тековина представљала је прекретницу у развоју Србије, кључ тешких врата напретка, која је Србија са великим задовољством откључала.