Штампа

КРАТКА ИСТОРИЈА СРЕТЕЊСКОГ УСТАВА

on .

 

Још од славне Косовске битке Српски народ је показао да се неће лако предати и да Србија није њива зоба па да свака врана слети на њу и позобе је, као и што није обичан плот па да свако гази преко ње. Слобода која је и даље живела у духу српског народа оставрена је након 4 векова пропраћена неизмерном количином мајчинсих суза и јунакове крви. Слободу коју смо скупо платили устоличена је и обележена је 15-ог фебруара 1835.године на дан када је донесен Сретењски устав, први модерни српски устав. Креиран од стране цењеног дипломате и политичара Димитрија Давидовића донесен је у тадашњој престонци Кнежевине Србије Крагујевцу. Уставом је извршена подела власти на законодавну извршну и судску што се и данас сматра стандардом демократије. Циљ доношења Сретењског устава био је сузбијање апсолутизма Кнеза Милоша Обреновића као први и јасан показатељ воље српског народа да се огрничи самовоља једног човека. Наиме од 1817. до1835. године против Милоша је подизано неколико буна. Непосредни повод за доношење Сретењског устава била је Кнез Милетина буна у јануару 1835.године коју су подржали кнегиња Љубица и најмлађи Милошев брат, господин Јеврем. Милош принуђен да преговара, обећао је сазивање Велике народне скупштине и доношење устава у року од месец дана. За устав се изјаснило 2400 народних посланика, а сам устав имао је 14 глава и 142 члана.

 

Аутори : Јован Димески, Ана Новаковић IV-2